Piše: Lena Marjanović, 18 godina, učenica 4. razreda srednje škole (2022. godina)
KAKO SAM ODLUČILA DA USAVRŠIM ŠPANSKI U INOSTRANSTVU?
Od kada sam prvi put otišla u Španiju, još kao mala, zaljubila sam se u tu zemlju i mentalitet ljudi. Od detinjstva maštam da tamo studiram i živim i zbog toga sam počela da učim španski jezik. Volim da upoznajem nove kulture, ljude, da upoznam drugačiji način života. Na profilu Prestige Education-a videla sam iskustva ljudi sa kursa jezika u Španiji što me je i dodatno privuklo. Prestige mi je pomogao da odaberem školu, vrstu nastave, odličan smeštaj i bili su tu za sva moja pitanja i nedoumice.
Španski sam učila i ranije. U Beogradu sam završila B1 nivo, međutim kada sam polagala test u Enforex školi, bila sam A2 nivo. Morala sam gramatiku da obnovim.
Valensiju sam odabrala na osnovu recenzija. Grad je na moru, pravi španski grad. Kao što rekoh, bila sam i ranije u Španiji ali nisam bila u Valensiji do sada.
Po prvi put sam sa 18 godina osetila da mogu da odem negde potpuno sama. Apsolutno nikakav strah nisam imala (moja mama se više plašila od mene), jedva sam čekala da odem.
KAKO JE IZGLEDAO PUT I BORAVAK?
Let je prošao odlično, jedino što sam imala sedište sa malo prostora za noge. Visoka sam pa mi je bilo malo tesno. Kada sam sletela, taksijem sam otišla do centra i do smeštaja. Taksi sam platila 45€ i na licu mesta sam ga pronašla na aerodromu, a u povratku sam bukirala unapred preko aplikacije, pa me je izašlo 15€. U svakom slučaju mi je bilo povoljnije nego transfer preko škole.
Promašila sam prvo zgradu rezidencije. Međutim, brzo sam se snašla i pronašla pravu adresu. U rezidenciji me je sačekala Elena, žena koja je zadužena za studente. Imala sam savršenu dobrodošlicu. Sve mi je objasnila, pokazala apartman, gde se nalazi kuhinja, dnevni boravak, kako se šta koristi, kao i kako da dođem do škole.
Imala sam obezbeđen doručak. Doručak je bio uglavnom sladak pa mi je trebalo malo vremena da se naviknem, ali je bio odličan. Nisam htela da se vezujem za ručak i večeru, pa to nisam ni bukirala preko škole. Htela sam da imam slobodno vreme i da ga organizujem kako meni odgovara. Probala sam svašta od nacionalnih jela – paelju, ćurose, a morala sam da probam i sangriju (sorry mama).
Rezidencija je namenjena samo studentima. Meni se ovakav vid smeštaja jako svideo. Omiljen deo mi je bio taj dnevni boravak. Svaki dan sam tu upoznavala nove ljude. Tu je bila i stalna ekipa. pa smo se okupljali, igrali Uno, družili se.
Drugi polaznici su uglavnom bili iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Slovačke i svi smo bili sličnih godina. Mahom su to bili mladi od 18 do 23 godine, ali smo se svi družili nezavisno od godina. Najviše ih je bilo iz Italije pa sam malo i italijanski naučila.
Škola izgleda savršeno. U samom je centru grada. Učionice su sve odlično opremljene. Postoji deo za studente gde može da se sedi, radi domaći. Tu je i recepcija gde možemo da se raspitamo o aktivnostima, ekskurzijama, ukoliko želimo da promenimo nivo, ili zatražimo bilo koju drugu pomoć koja nam je potrebna.
Sami časovi su zasnovani na komunikaciji. Tako smo i gramatiku vežbali i to mi je veliki plus jer mislim da se jezik na taj način najbolje nauči. Imali smo i domaće zadatke da uradimo van časova. Ne svakog dana, ali često. Kompletna nastava je bila samo na španskom. Možemo se pomoći engleskim, ali je preovlađivao španski.
TIPIČAN RADNI DAN
Ustajali smo u 7:30h, doručkovali (doručak se služi od 7.30h do 8.30h), nalazili se ispred rezidencije. Do škole nam je trebalo oko 5 minuta hoda. Nakon toga nam slede časovi. Na pauzama smo se družili, odlazili zajedno da nešto pojedemo ili popijemo. Posle nastave smo išli na ručak, a zatim na plažu. Od škole do plaže nam je trebalo 20 minuta autobusom. Na plaži smo ostajali do kasno uveče.
Nakon toga smo izlazili. Stalno smo menjali mesto gde smo izlazili. Ako nas je mrzelo da izlazimo, naručivali smo hranu i družili se u rezidenciji. Nije prošlo nijedno veče da ništa nismo organizovali.
Škola je organizovala vannastavne aktivnosti u toku nedelje i one su svake nedelje bile iste. Jedina zamerka mi je bila što aktivnosti nisu bile organizovane vikendom kada imamo više vremena i što su aktivnosti bile samo u Valensiji, nije bilo posete drugim mestima. Zato smo mi vikendom biciklama obilazili znamenitosti grada i posetili La Lonja de la Seda, Ciudad de las Artes y las Ciencis (Grad umetnosti i nauke), L’Oceanografic, Valencia Cathedral, Fine Arts Museum of Valencia, La plaza de la Virgen, išli na plažu, pravili piknike. Meni je bila želja da dobro upoznam Valensiju i fokusirala sam se na centar grada.
NAJJAČI UTISAK
Teško mi je da izdvojim nešto kao najjači utisak. Sve mi se dopalo. Ako bih baš morala jednu stvar da istaknem, to bi bilo druženje. Ostali smo i dalje u kontaktu, stalno se čujemo. Celo iskustvo mi je bilo predivno i mnogo bolje nego što sam očekivala. Vrlo rado bih ga ponovila. Otkako sam se vratila, teško mi je da se naviknem na Beograd (sve mi nedostaje). Mnogo mi se sviđa obrazovanje u inostranstvu i sada razmišljam da i osnovne studije upišem u upravo u Španiji ili nekom drugom evropskom gradu.
Ovakav vid učenja jezika bih preporučila svima koji su otvorenog uma, koji su otvoreni za upoznavanje novih ljudi, nove kulture, onima koji žele neku promenu, koji žele da upoznaju drugačiji mentalitet i nemaju strah od nepoznatog.
