Piše: Ana Trkulja, 22 godine, student medicine u Beogradu (2022)
Prošle godine sam odlučila da započnem učenje nekog stranog jezika i posle malo istraživanja na netu odlučila sam se za španski. Španski je zvaničan jezik u 20 zemalja, priča ga više od 586 miliona ljudi.
Španski sam učila u Beogradu i potom rešila da ga provežbam i nastavim da učim u glavnom gradu Španije, Madridu. Posle ponovnog surfovanja internetom naletela sam na Prestige Education, kontaktirala ih i odatle je ova mala ali lepa pričica započela.
PUT DO MADRIDA
Znate kako kažu da se neke stvari dese samo kod 1% ljudi, e pa neko mora biti i u tih 1% kako bi se statistika održala. Ali kao sto ćete i u daljem tekstu videti, sve se može polako rešiti.
Let sam imala sa presedanjem u Cirihu. Kasnio je i prvi, ali sa srećom i drugi let iz Ciriha do Madrida što sam javila školi preko agencije. Prevoz sam unapred platila do rezidencije, međutim zbog kašnjenja leta i kako kasnije saznajem drugih studenata koji su imali let u isto vreme, morala sam da čekam nekih 30tak minuta vozača. Ali sve je prošlo bez problema i panike zahvaljujući Prestige Education, posto tada nisam imala interneta da direktno javim školi.
SMEŠTAJ
Odsedala sam u studenskoj rezidenciji u Madridu. Ona se nalazi u jednoj stambenoj zgradi u velikoj ulici Alberto Aguilera, a zauzima prva 3 sprata. Zgrada je 8 minuta peške od škole i jako blizu centra. Sve je nadohvat ruke, autobuske stanice, metro i marketi.
Dobila sam sobu na prvom spratu u početku bez cimerke, ali kasnije sam imala i cimerku iz Hong Konga. Prvi sprat je manje uređen nego druga dva, nameštaj je stariji, sobe su mračnije, ali je kupatilo sasvim uredno. Ja sam delila kupatilo sa nekoliko drugih devojaka na istom spratu. Upoznala sam i osobe koje su imale svoje kupatilo, međutim lično mislim da nema potrebe da se dodatno doplati samostalno kupatilo, te pare se mogu na bolji način potrošiti.
Najveći problem mi je kod kupatila bila topla voda, odnosno njeno trajanje 10 minuta i potom hladna. Ovo sam rešila tako sto sam popričala sa Dorom (divnom ženom koja drži rezidenciju) i sa školom koja me je idući dan odmah prebacila na drugi sprat. Nisam ništa dodatno platila jer sam imala i doručak i večeru koje se inače dobijaju na drugom spratu rezidencije.
Što se samog smeštaja tiče ono što mi se najviše dopalo jesu baš večere. Tada se okupimo svi i jedemo, pričamo, šalimo se, smejemo i smišljamo planove za posle večere. Večeru je spremala Dora i bila je jako ukusna (kaže vam osoba koja je inače probirljiva što se hrane tiče).
ŠKOLA
Po dolasku u školu radila sam test koji me je smestio u A1 grupu. Međutim nisam se osećala da pripadam toj grupi pa sam pitala da se prebacim u grupu koja je nivo više. Posto sam ja čekala 2 dana da donesem ovu odluku i pitam, morala sam da sačekam da prođe jedna nedelja pa da se prebacim. U ovom slučaju morala sam da kupim knjigu za A2 nivo sama, jer su mi već bili dali njihovu za A1.
Profesori su divni, znaju odgovor na svako pitanje i ono u vezi jezika ali i ono u vezi same Španije i Madrida. Gde su najbolji restorani, klubovi, barovi i sl.
Što se tiče ljudi u školi i rezidenciji u mom slučaju najviše je bilo ljudi iz Kine, Japana, Nemačke i Holandije. Nije bio niko iz Istočne Evrope sem mene, verujte mi da veliki broj ljudi, najviše onih iz Azije i Amerike i ne znaju gde je Srbija. Ovo je bilo jako zabavno objašnjavati.
Ceo dan u školi se priča španski, mi polaznici ukrademo koju reč na engleskom, ali samo van učionice, krišom kada nas profesori ne gledaju. Uglavnom progovorite jako brzo španski i posle nedelju dana.
Veliki broj studenata je imao od 17-24 godine, možda nešto veći procenat ispod 20. Ono što je posebno iznenadilo mene, kao osobu koja je oduvek znala šta želi u životu da bude, je to da su svi dolazili sa razlogom da vide svet i šta im se sve nudi pre nego što donesu veliku odluku o budućem zanimanju.
KAKO JE IZGLEDAO JEDAN MOJ RADNI DAN
Pošto sam izabrala kurs od 25h nedeljno, svakog dana sam bila u školi od 9h do 14h. U početku jeste naporno, ali posle se lako naviknete. Odmah posle škole ostavljam stvari i krećem u obilazak grada, nekada sa društvom, a nekada i sama.
Videla sam gomilu muzeja kao što su čuveni Prado, Thyssen i Reina Sofia, a potom i one manje poznate Sorolla, Cerralbo, Lazaro Galdiano, Museo Arqueologico, Museo romanticismo i td. Potom smo se šetali i pravili piknik u parku Rotiro dok smo slušali muziku uličnih svirača, videli Medveda i Jagodu kao simbol Madrida u Puerta del Sol. Popili jednu skupu kaficu u Plaza Mayor.
Posle razgledanja grada vraćam se u rezidenciju do 20h za večeru. Na večeri kao što sam već pomenula pravimo planove za posle. Npr. gledanje zalaska sunca u parku Temple Debod, koji je inače 12 minuta peške od rezidencije, učenje salse i baćate u diskoteci Azucar, što je bilo jako interesantno. Gledali smo predstavu na španskom u Teatro Lara, ništa nismo razumeli ali Bože moj, biće bolje sledeći put.
Jedne nedelje obišli smo čuveni buvljak El Rastro (ponesite keš, jer skoro pa niko nema čitač kartica na buvljaku). Gledali smo film na otvorenom na Plasa de España. Naravno da ne zaboravim i španske barove sa tapasima u La Latini kao i neke poznate klubove. Jeli smo paelju, ćurose, pili smo servesu, sangriju, nekada i ćupitose. Jednog vikenda smo organizovali put u Toledo, gradić 30 minuta vozom od Madrida i probali njihov sladak mazapan.
NAJJAČI UTISAK
Iskreno ovo me svi najviše pitaju, ali je jako teško reći šta je od svega ovoga bilo najlepše i bolje od drugih stvari. Međutim uvek pomenem jednu lepu uspomenu.
Naime u blizini rezidencije postoji jedan bar pod nazivom El Conejo Blanco ili ti beli zec. Ovde se organizuje open mic jednom nedeljno gde svako ko zna da svira ili peva može da nastupi. Tako da sam jedno veće skupila hrabrost i zasvirala gitaru pred publikom u Madridu (ni manje ni više). Bar je jako mali, ljudi su prijatni, druželjubivi i moram da dodam jako talentovani. Tu smo upoznali neke lokalce sa kojima smo mogli da provežbamo španski. Verujem da smo im bili zanimljivi pošto dolazimo iz svih delova sveta.
PREPORUKE KOJE BIH POSEBNO IZDVOJILA
- Ako ste studenti, obavezno ili ponesite ili slikajte vašu studentsku karticu. Ja sam na taj način u svaki muzej ušla besplatno. Prado sam posetila 3 puta i nijednom nisam platila kartu koja inače košta 15€. Ako pak niste studenti, postoji mogućnost da pokažete konfirmaciju iz škole da ste primljeni na kurs kao studenti koji uče španski jezik. Ovo su radile moje drugarice i drugovi koji još nisu zvanično studenti nekog univerziteta.
- Ako ostajete mesec dana ili duže obavezno čim dođete preko interneta rezervišite dan kada možete da izradite mesečnu kartu za metro i autobus. Ovo je verujte mi jako povoljno, jer je Madrid veliki grad za samo pešačenje, a karta za 11 vožnji košta 8.50€, što nije malo kada ostajete mesec dana i duže.
- Ako nemate nabavite aplikaciju Uber. U Madridu metro radi samo do 1.30 i potom kreće opet u 6 sati ujutru. Ovo je bio problem kada smo ostajali do kasno negde dalje od rezidencije. Uber je jako jeftin pogotovu ako se deli trošak između više ljudi. Osim toga put do aerodroma je taksijem 30€ (fiksna cena), a jeftinije je preko Ubera, čak i oko 16€.
- Doručak i ručak u rezidenciji je sasvim dovoljno, a sto se škole tiče 20 sati nedeljno je takođe sasvim dovoljno. Nekada mi je tih ekstra sat vremena bilo previše.
Pokušala sam da sumiram sve utiske u ovaj i ne tako mali tekst, ali to jednostavno nije moguće. Uglavnom, ako ste zaintresovani za aktivno učenje španskog jezika uz provod, druženje i upoznavanje svakakvih ljudi onda vam toplo preporučujem ovaj kurs jezika preko agencije Prestige Education.
