Program je koncipiran na osnovu 6 akademskih predmeta. Đaci pohađaju sledeće predmete:
- dva moderna jezika (od kojih je jedan jezik A na višem nivou i to je najčešće maternji, i jezik B koji je engleski jezik ili drugi strani jezik)
- jedan iz društvenih nauka
- jedan iz prirodnih nauka
- matematiku i
- jedan predmet iz domena umetnosti
Sam IB program je vrlo kompleksan i zahtevan i stoga odlična priprema za upis na fakultete. Zbog toga je IB program jedan od, ako ne i najcenjeniji akademski program za upis na osnovne studije. U poslednje vreme je naročito popularan i među Ivy League univerzitetima.
Njegova dobra strana je i to što svaki đak bira predmete prema interesovanjima. Zbog toga je ključno da pre nego što se đak upiše na IB program zna čime želi da se bavi kasnije, tj. šta želi da studira. Ukoliko to nije defisao, važno je da odradi testove profesionalne orijentacije koje će mu pomoći i u odabiru predmeta i daljem karijernom savetovanju.
Kako odabrati pravu kombinaciju?
Pre svega, đak bira svoju akademsku rutu, ili kako mi to kažemo – smer. Moguće je odabrati naučni, tj. prirodni smer (scientific route), jezički smer (linguistic route) ili društveni smer (humanistic route).
Postoji 6 akademskih oblasti (grupa). Đaci biraju po 1 predmet iz svake od tih 6 grupa. Ili mogu odabrati drugi predmet iz grupe predmeta 1-5, umesto grupe 6. Uobičajeno je da 3 predmeta (max 4) budu na visokom nivou (high level-HL), i da su ostali predmeti na standardnom nivou (SL). Predmeti na HL se obrađuju detaljnije i temeljnije u odnosu na SL.
Bez obzira na kom se nivou slušaju odabrani predmeti, za IB je karakteristično i to što je akcenat na kritičkom razmišljanju i analizi. Na kraju kursa, tj. predmeta, polaže se završni ispit.
Teorija znanja (Theory of knowledge) je predmet u kome đaci uče da povezuju znanja iz različitih predmeta. Uče o samom procesu učenja. A esej (Extended essay) je sastav od nekih 4000 reči u kome đaci koriste već stečena znanja sa fokusom na odabranu temu. Koristi se i materija do koje su došli kroz istraživanja, a kojim će nastaviti da se bave i kasnije tokom studija.
Kako do IB diplome?
Da bi đak ostvario IB diplomu, potrebno je da:
- pohađa po 1 predmet iz svake grupe predmeta
- pohađa minimum 3, i ne više od 4 predmeta na visokom nivou, a druga 3 na standardnom
- preda Extended essay
- odradi kurs Theory of Knowledge
- pohađa program Creativity-Action-Service (CAS)
Grupe predmeta:
#1 grupa – Studies in Language and Literature
#2 grupa – Language Acquisition
#3 grupa – Individuals and Societies
#4 grupa – Experimental Sciences
#5 grupa – Mathematics
#6 grupa – The Arts
Da bi đak dobio IB diplomu, neophodno je da pohađa 1 predmet iz grupe #1. Akcenat je na literaturi i jeziku kao i upotrebi jezika u akademskom kontekstu. Đaci kojima je engleski jezik kao maternji jezik (obično su to đaci koji već dolaze iz internacionalnih škola) uzimaju engleski na visokom nivou (HL).
Grupi #2 pripadaju jezici poput engleskog, francuskog, italijanskog, španskog, nemačkog, latinskog, ali i maternji jezik. Đaci pohađaju 2 predmeta iz ove grupe od kojih je maternji jezik obavezan. On se gotovo uvek u inostranstvu pohađa online (naravno sve u organizaciji škole).
Grupi #3 pripadaju predmeti poput ekonomije, biznis menadžmenta, istorije, geografije, psihologije.
Grupi #4 pripadaju biologija, hemija, fizika. Grupa #5 je čista matematika, a grupi #6 pripadaju muzičko obrazovanje, pozorište, vizuelna umetnost.
Postoje predmeti poput ESS-a (Environmental Studies and societies) koji pripadaju i grupi 3 i 4 (i društvenim i prirodnim naukama).
Šta je to extended essay?
Extended essay je više od eseja. Naime, u pitanju je literarni rad od 4000 reči gde đak ima priliku da pokaže stečeno znanje na odabranu temu, iz određene oblasti.
Đaci dobijaju smernice za pisanje ovog rada i do marta meseca u 12. razredu moraju odabrati temu, naslov i profesora koji će im biti mentor na projektu. U septembru i oktobru završnog razreda, đaci predaju prvu, a potom i drugu draft verziju eseja. U novembru treba da je u potpunosti završen i spreman kako u elektronskom tako i u štampanom obliku.
CAS
Think globally, act locally! Ovo je moto IB programa, a njegovu srž predstavljaju kreativnost (creativity), aktivnost (activity) i volontiranje (service)- CAS. Ovo zapravo znači da su svi đaci angažovani u brojim aktivnostima i projektima tokom IB programa.
Creativity podrazumeva umetnost, i slična iskustva koja uključuju kreativno razmišljanje.
Activity podrazumeva aktivnosti koje se tiču zdravog života.
Service podrazumeva neplaćeni, tj. volonterski rad kroz koji đaci takođe uče i stiču iskustva.
CAS omogućava đacima da poboljšaju lični i interpersonalni razvoj kroz eksperimentalno učenje. Uspešan CAS je uslov za dobijanje IB diplome. Za njega se ne dobijaju zvanične ocene. Đaci moraju da dokumentuju svoje aktivnosti i dokažu šta su postigli.
Theory of Knowledge (TOK) tj. kako znamo ono što tvrdimo da znamo?
Još jedan esej koji predstavlja krunu IB programa. Sadržaj se vrti oko sledećih pitanja:
Šta je to znanje?
Kako ga pobošljati?
Koje su njegove granice?
Ko poseduje znanje?
Šta je njegova vrednost?
TOK čini esej koji sadrži u proseku 1200-1600 reči i usmenu prezentaciju u trajanju od 10 minuta. Esej čini 67% zaključne ocene. Usmena prezentacija preostalih 33%. Ovaj projekat se naročito smatra korisnim ukoliko je za upis na univerzitet potreban i intervju. Takođe i kasnije pri zapošljavanju kada je intervju obavezni deo procesa zapošljavanja.
Probni ispiti (Mock Examinations)
Tokom prve dve nedelje januara, svi đaci završnog ali i prethodnog (11. ili 12.) razreda imaju probne ispite iz svih predmeta. U pitanju je simulacija ispita koji se polažu u maju mesecu. Veoma su korisna priprema za finalne ispite.
Finalni ispiti (Final External IB exams)
Finalni ispiti se odvijaju tokom prve 3 nedelje maja u završnom razredu osim ona dva predmeta na standardnom (maksimalno dva) koja su položena u maju prethodnog razreda. Raspored polaganja ispita izlazi 6 meseci pre samog polaganja. Registracija za njih je u oktobru.
IB diploma
Svaki od 6 predmeta se ocenjuje na skali od 1 do maksimalnih 7 poena. Za IB diplomu maksimum od 3 bonus poena se odnosi na Theory of Knowledge i Extended Essay. Stoga je ukupan broj poena na IB programu 42 + 3 poena = 45. Da bi se dobila IB diploma, potrebno je da i CAS bude odrađen.
Maksimalan broj poena na IB programu je zapravo 42, ali uz bonus poene, broj od 45 poena se smatra “magičnim brojem”, odnosno savršenim rezultatom. Koliko je neka IB škola dobra, govori i prosečan IB rezultat u njoj. Primera radi, poželjno je da prosečan IB score bude preko 30. Takođe je dobro ukoliko u školi bar jedan učenik ima apsolutno maksimalan broj poena – 45.
Sa druge strane je važno znati da je pristup toliko individualan da svaki pojedinac koji je akademski jak može ostvariti vrhunske rezultate. Program je zahtevan i kompleksan i koliko je važno ostvariti najveći mogući broj poena, uspeh je ostvariti i 24, koji je minimalan broj za sticanje diplome. Neki đaci se tokom programa muče, i prolaze kroz brojne izazove, ali su svakao važna karika u svakoj školi.
Đaci mogu da ponove jedan ili više ispita (maksimum 3). Moguće je tražiti i kopije rezultata kako bi profesori mogli da pomognu đacima da se usredsrede na delove koje su izgrešili i ponove ispit sa boljim rezultatima.
Da bi đak položio i uspešno završio IB program, potrebno je da u ocenama ostvari 24 poena. Međutim, ukoliko đak nema odrađen CAS i nema minimum 12 poena iz 3 predmeta na visokom nivou, IB je neuspešan čak i ako je ostvario ukupno 28 poena.
* Đak koji je uspešno završio IB program ima daleko veće šanse da upiše jedan od TOP 20 fakulteta u odnosu na vršnjaka koji ima druge kvalifikacije/diplomu srednje škole.
