Par saveta kako napisati dobro motivaciono pismo
Koliko si drugačiji od ostalih? Šta imaš da ponudiš školi i zajednici? Zašto ti a ne neko drugi?
Motivaciono pismo ili Personal Statement, kako se to inače zove, je tvoja šansa da ispričaš dobru priču, svojim rečima. Pitanja poput: ko si ti? Šta ti je važno u životu? Kako će ti diploma pomoći u daljoj karijeri i slično? Personal Statement je pismo o TEBI!
Pred tobom je važan zadatak. Statistika kaže da jedan univerzitet u proseku pročita između 20 i 50.000 eseja godišnje (kod srednjih škola je to daleko manji broj). Osoblje iz Admissions-a čita oko 350 eseja nedeljno, a jednom eseju se posvećuje 5-10 minuta pažnje. To znači da imaš svega par minuta da svojim tekstom zaintrigiraš čitaoca da se na njemu zadrži i svrsta ga u one uspešne, tj. prolazne!
Za početak napravi draft verziju pisma. Neka ti služi poput skice koju ćeš nadograđivati, menjati i oblikovati dok konačna verzija ne bude i ona prava. Podeli ga i sa drugarima koji te ne poznaju toliko dobro. Neka ti i sami daju smernice kako te oni vide i doživljavaju.
Koja dužina pisma je zadovoljavajuća?
Zadovoljavajuća dužina motivacionog pisma je do 4000 karaktera, što je ekvivalentno dužini jedne stranice, a što je u proseku oko 500 reči.
Kako jedno motivaciono pismo treba da izgleda?
Povedi računa o formi i strukturi motivacionog pisma. Imaj u vidu da treba da zadržiš formalan ton i poštuješ osnovna pravila akademskog pisanja.
Prvo, podeli esej na paragrafe. Idealan broj paragrafa je 3-5, a jedan paragraf treba da predstavlja jednu ideju. Na primer, u jednom ćeš pisati o svojim motivima za upis u željenu školu, dok ćeš u drugom detaljnije objasniti vannastavne aktivnosti i hobije. U trećem ćeš dati neku anegdotu koja će imati za cilj da te čitalac bolje upozna, itd.
Nemoj da koristiš skraćenice (can’t, isn’t, hasn’t), već koristi pune forme i oblike reči (cannot, is not, has not).
Vodi računa da prelazi između rečenica i paragrafa budi prirodni i da se rečenice logički nadovezuju jedne na druge. To ćeš postići koristeći tzv. connecting words (firstly, secondly, however, on the other hand, moreover, nonetheless).
O čemu treba pisati?
Započni anegdotom, a ne tezom! “My name is _____ and I come from ______, a small town in Serbia” je dosadan i mnogo puta viđen uvod.
Ako i pomisliš da neku situaciju na koju nisi ponosan treba da sakriješ, naprotiv, opiši je. To je nešto što žele da čuju (na primer kada si kao klinac bratu nešto ukrao). Unesi i neke lične detalje jer će te upravo tako bolje upoznati. Koristi detalje iz sećanja i opiši ih sa emocijom.
Akcenat je na tvojoj ličnosti i komisija želi da bude sigurna ne samo da ćeš biti uspešan u odabranom smeru, već i da škola odnosno fakultet su pravi izbor za tebe. Budi jedinstven i zanimljiv!
Smatra se da nekih 50% eseja treba da sadrži informacije o kursu, smeru, ili programu za koji apliciraš, a drugih 50% da obuhvati tvoje vannastavne aktivnosti, iskustvo i sl. Nemoj ponavljati statističke podatke o proseku, ocenama, kvalifikacijama. Ti podaci su već deo tvoje aplikacije. Mnogo je bolje da tvoje kvalifikacije dođu od mentora ili profesora u vidu preporuke, nego da samog sebe hvališ.
U redu je biti duhovit u eseju, ali vodi računa o humoru! Zbog kulturoloških razlika ono što je smešno Britancima, nije smešno i Amerikancima. Zato je važno da tvoje pismo pročita što više različitih ljudi i ako je moguće iz drugih sredina u odnosu na onu iz koje ti potičeš.
Šta izbegavati?
Iako tvoj esej treba da sadrži vokabular akademskog engleskog jezika (College Level English), nemoj koristiti složene reči koje si prepoznao sa SAT testa, jer u kontekstu mogu izgledati smešno i da određenom paragrafu ne pripadaju.
Nemoj pisati uopštene i generičke izjave. Naprotiv, trudi se da budeš konkretan i direktan i ujedno nemoj da filozofiraš i morališeš u eseju. Na primer, umesto “bilo je krajnje vreme da se nešto promeni i preduzme” napiši: “ smatrao sam pogrešnim u mojoj školi _____ i ja sam uradio _____ da to i promenim.
Nemoj pokrivati previše tema i detalja u eseju. Fokusiraj se na najvažnije i piši o tome. Spomeni i svoje emocije i kako si se osećao u određenoj situaciji ili kako te je iskustvo promenilo.
Ne trudi se da impresioniraš! Ljudi koji čitaju eseje su poput nas. Zamisli da su oni tvoji uzori i profesori koji su tu da ti pomognu. Ukoliko su date instrukcije za pisanje eseja, ili tema na koju treba odgovoriti, obavezno ih prati!
Ok je koristiti žargone, strane ili naučne reči, ali ne previše. Na primer reč happy je sasvim u redu zameniti sa rečju elated (Umesto rečenice: “I was happy when our team won the game” napisati “I was elated when our team won the game”).
Editovanje je važan segment u pisanju eseja. Nakon iščitavanja, komentara prijatelja i poznanika, potrebno je izbaciti suvišne rečenice i konstrukcije. Sam proces pisanja jednog eseja bi trebalo da izgleda ovako:
Brainstorm | Organize | Write | Rewrite | Edit
Tvoje motivaciono pismo je tvoja priča, i tvoja karta za upis u školu ili na fakultet! Uz našu pomoć ćeš dobiti vetar u leđa, podršku i editing proces će ti biti neuporedivo lakši nego ako ga radiš sam. Ipak, najveća zasluga pripada samo tebi i to je najveći uspeh! Zato, ispričaj dobru i zanimljivu priču!
