Piše: Maša Samardžić, 17 godina, srednjoškolka (2019. godina)
Od malih nogu sam učila francuski i Francuska mi se učinila kao država koja bi imala dobre opcije za mene. U Francuskoj je obrazovanje dobro i nije preterano daleko Srbiji kao npr. Amerika.
Oduvek sam planirala da odem u internat. Očekivala sam da ću u internatu upoznati mnogo ljudi iz različitih država, imati časove u malim grupama, da će predavanja i uslovi za učenje biti dobri, da ću videti malo Francusku i bolje naučiti francuski jezik.
Moram da priznam da sam sve to zapravo dobila, prilično sam zadovoljna. Naučila sam francuski tečno, imam fenomenalne profesore, upoznala sam decu iz Španije, Kine, iz Afrike, sa svih strana sveta, i to mi je donelo neka nova iskustva. Dosta sam naučila u poslednjih godinu dana.
Moj dan u internatu izgleda ovako
Ustaje se oko pola 7, u 7 je doručak. Nakon toga imamo četiri sata časove sa jednom malo dužom pauzom. Časovi traju sat vremena. Nakon toga imamo ručak u podne. Posle toga imamo kratku pauzu pa još dva sata časove. Onda imam razne sekcije, umetnost, informatiku i sl. Obavezna je bar jedna sekcija ali mi sami biramo koja će to biti.
Nakon toga imamo tri sata aktivnosti. To mogu biti sportovi kao što su tenis, fudbal, boks, džudo. Postoji mnogo sportova u školi. Možemo ići i na kulturne aktivnosti kao što su pozorište, na film, muziku. Posle toga imamo sat i po vremena za učenje i domaći. Tada i profesori dolaze da rade zajedno sa nekim učenicima, da im pomognu. Posle toga imamo slobodno vreme i odlazimo u sobe u pola 10. Oko 10, pola 11 se gase svetla i ide se na spavanje.
Vikendom ustajemo nešto kasnije. Subotom imamo pre podne dva sata za učenje. Idemo zatim obavezno na izlet. Nekim danima idemo u Pariz, nekim u Rems ili u neki manji gradić.
Imamo i aktivnosti tipa “Laser-tag”, trambolina, šoping i td. Možemo da kupimo i neke grickalice i šta nam treba od hemije za narednu nedelju. Uveče ostajemo budni malo duže, do 11, pola 12.
Nedeljom imamo branč. Taj dan nam je slobodan. Možemo biti u sobama ili ići na neki sport, da slikamo, ili učimo ako to želimo. Oni koji odlaze za vikend se vraćaju i nakon toga večeramo.
Škola koju pohađam
Ja sam smeštena baš u internatu. Škola se nalazi u jednom malom selu. Najbliži veći grad je Rems koji se nalazi na pola sata vožnje. Od Pariza smo udaljeni oko sat i po.
Kada sam došla u školu nisam pričala baš tečno jezik tako da sam se prvo sprijateljila sa strancima koji pričaju engleski. Imam drugarice iz Libana, dosta njih iz Španije. Moja najbolja prijateljica je iz Gabona. Ima puno Francuskinja, ima dosta Kineza, Arapa iz Maroka, Alžira. U školi nas nije mnogo tako da se svi družimo.
U školi nas ima pedesetak. Mi smo kao velika porodica. Svi se volimo, družimo. To zvuči malo čudno ali zapravo može da funkcioniše. Članovi te porodice su definitivno i profesori. Sa njima smo skroz opušteni, kad god nam je potrebna pomoć oni su tu za nas. Ako smo nešto skrivili umeju da nas štite, zaista su fantastični.
Ja sam u Srbiji išla u Treću beogradsku gimnaziju. Ovde nažalost nisam imala takav odnos sa profesorima. Ovde su profesori bili strogi i nisu bili mnogo bliski sa nama ali to se opravdava time što su imali mnogo učenika. Mislim da su i profesori u državnim školama u Francuskoj slični. Ali profesori u privatnim školama su zaista drugačiji.
Ovde sam bila u velikoj školi, živela sam u Beogradu. Tamo sam sada u maloj školi, u selu. Kada uporedim i jedno i drugo, ja se u oba slučaja dobro snalazim, i kada ima puno dece gde su profesori malo hladniji i malo nezainteresovaniji, a odlično se snalazim i u maloj školi. Ipak, mnogo mi je bolje u maloj školi jer profesori imaju mnogo više vremena da se fokusiraju na mene i ako imam neki problem oni mogu da mi pomognu.
Promenila sam više cimerki. Na početku sam bila sa Kineskinjom, sa njom sam pričala i engleski i francuski. Ona je bila malo stidljiva ali sa mnom se opustila i sprijateljile smo se. Onda sam bila u sobi sa Belgijankom. Mislim da ću sa njom ostati drugarica do kraja života. Nisam tako dobru osobu odavno upoznala, sjajna je. Nakon toga sam bila sa Francuskinjom. Sa njom sam se isto divno slagala. Ona me je štitila, uvek je bila dobra prema meni, stvarno smo se lepo zabavljale. Na kraju godine sam bila sa svojom najboljom drugaricom iz Gabona. Nas dve smo u istom razredu pa smo noću mogle zajedno i da učimo pre ispita.
Neka deca su otišla u isti ovaj lanac škola samo u drugom mestu, bliže kući. Nisam sigurna ko će biti tu sledeće godine ali sam sigurna da će moja najbolja drugarica biti 🙂
U školi mi se mnogo sviđa tenis. Tenis drži profesor španskog koji je došao iz Perua. Sviđa mi se kada imamo boks, fudbal. U principu sve od sporta mi se sviđa tamo. Sledeće godine ću uzeti sport kao sekciju. Ove godine sam imala sekciju umetnost. To je isto bilo sjajno, da slikam posle časova, to me je opuštalo. I u Srbiji sam nekoliko godina išla u školu slikanja.
Škola mi jeste laka jer je drugačiji sistem. U Srbiji mi je bilo jako teško godinama. Godinama sam pokušavala sve da stignem, sve da spremim jer smo imali ispite non stop. Imalo je puno informacija koje moraju da se nauče, testovi su preteški, ima puno informacija koje su meni nepotrebne i koje sam zaboravila. Sada toga ne bih mogla da se setim a morala sam puno da učim da sve to zapamtim.
U Francuskoj je drugačiji sistem. Ovde se više pišu eseji. Treba da odgovorim na pitanje koje mi je postavljeno u eseju, da kažem sve što znam i teško mogu da pogrešim. Dobro mi je što sam u Srbiji dobila dobru bazu za dalje školovanje u Francuskoj. Već posle mesec dana sam imala najbolje ocene u odeljenju. Gradiva nije bilo previše i to sam stizala da naučim. Naučila sam metodologiju za pisanje i to mi je išlo. Testovi su jednom nedeljno, sredom i to znamo. Možemo lepo da se spremimo za test. Nema onog “joj da li će da me pita danas”.
Sada govorim francuski potpuno tečno
Meni je francuski bio drugi strani jezik. Ja sam učila na francuskom, pisala eseje na francuskom. Na početku mi je bilo malo teže ali profesori su radili dosta sa nama i pomogli su nam. Posle mesec, mesec i po dana sam se osetila da nemam više jezičku barijeru.
Pošto je internacionalna škola koristila sam i engleski i francuski. Usvojila sam francuski vrlo dobro ali sam dosta razvijala jezik cele godine. Sada govorim jezik potpuno tečno. Mislim da mi je nivo francuskog na početku bio 4, sada je 9. Sada mi je blizak i sleng i osećam se potpuno sigurno da pričam francuski. I moja drugarica koja nije imala nikavo predznanje je uspela za godinu dana na bude na istom nivou na kome sam i ja. Francuski je težak jezik ali se može tečno naučiti za godinu dana.
Posle mesec dana smo imali prvi raspust. Prednost školovanja u Francuskoj je što ima puno raspusta. Na svakih mesec i po dana imam raspust od dve nedelje. Ja sam toliko bila zauzeta u školi da nisam ni imala vremena da razmišljam o Srbiji. Jesu mi ljudi nedostajali ali nisam imala krizu. Kada sam prvi put došla ovde na raspust, radovala sam se da vidim ljude ali kada sam odlazila nije mi bilo teško da se vratim u Francusku.
Predmeta imam manje nego u Srbiji. Imam ih osam. Postoji više smerova. Osnovni su ekonomija, literatura i nauka. Za svaki smer postoji različit broj časova. Ja sam izabrala ekonomski. Za ekonomiju su mi najbitniji ekonomija i matematika. Imam društvene predmete. Svaki smer ima francuski i dva strana jezika. Učim i španski kao drugi strani jezik. Polagala sam ove godine nauku i francuski. Na završnoj godini ću polagati ostale predmete.
Soba u internatu je skromna ali je velika. Što se mene tiče sasvim je ok. Imamo zajedničke tuševe po spratovima. Ja sam unela tepih, neku lampu i učinila je “svojom”.
Hrana se poboljšala u toku godine. Na početku je bila solidna. Onda su doveli novog kuvara tako da je sada sasvim u redu. Vodi se računa da postoji hrana za različite nacionalnosti. Npr. u početku je bilo više svinjetine, onda su smanjili da bude samo jednom nedeljno jer ima muslimana koji ne jedu svinjetinu. Škola ima razumevanja za takve stvari.
Moji utisci iz škole
Školovanje u Francuskoj bih preporučila svakome ko je u stanju da se odvoji od svoje porodice i prijatelja, želi da ima sjajnu budućnost, ne odgovara mu sistem u Srbiji i hrabar je da ode.
Većih problema nisam imala. Imala sam neke sitnije svađe sa prijateljima. Mala je škola, morali smo da naučimo da živimo jedni sa drugima, sprijateljili smo se i sada posle godinu dana se dobro poznajemo.
U internatu mi se dopalo drugačije okruženje, što sam se disciplinovala da moram da ležem ranije i ustajem ranije, što je učenje lakše i nije toliko stresno. Celo iskustvo, Francuska, njihov jezik, sve mi je prijalo.
Mislim da mi školovanje u internatu u Francuskoj omogućava jako dobro obrazovanje, da se osamostalim, upoznam nove ljude, postanem fluentna u drugim jezicima, celo iskustvo me je promenilo. Ojačala sam i sazrela.
U školi nosim uniformu. Ideja o uniformi mi se dopada. Nekim ljudima to smeta ali ja nemam problem sa tim. Uvek dodam nešto svoje. Stavim nešto na cipele, stavim šal. Mada bih ja dizajnirala bolju uniformu za našu školu.
Planiram sada da završim još ovu godinu i onda da idem na fakultet. Razmišljam stalno o tome šta ću upisati. Ne znam još koji će to fakultet biti ali u svakom slučaju planiram da ostanem da studiram u Francuskoj. Studiraću državni fakultet na francuskom jeziku. Ova škola i ovo iskustvo će mi omogućiti da lakše ostvarim ono što želim.
Prilikom jedne posete Srbiji Maša je svratila do nas i snimila ovaj video
