Piše: Marko Dragičević, 19 godina, student (2020. godina)
Ovo je bio prvi put da sam išao na online kurs jezika. Ranije nisam imao takvo iskustvo.
Imao sam malo tremu pre nego što je kurs počeo. Nisam znao kako će to sve da izgleda. Brinuo sam da li ću moći dobro da se snađem. Međutim već na početku, posle prvog, drugog dana video sam da sve ide kako treba. Dobro sam se uklopio sa ostalim polaznicima. I profesor je bio baš ok.
Online kurs engleskog se odvijao preko Zoom aplikacije. Materijal za nastavu nam je slat na email. Imali smo i pristup nekim testovima i audio materijalu koji smo koristili.
Par dana pre nego što je kurs počeo radio sam test. Na osnovu rezultata testa su me svrstali u adekvatnu grupu prema mom nivou znanja. Mislio sam da sam uradio test lošije nego što stvarno znam engleski, ali u grupi su i ostali polaznici bili sličnog nivoa znanja tako da je sve dobro funkcionisalo.
Broj polaznika u grupi se menjao. Bilo nas je pet, šest, sedam, kako koje nedelje. Neke devojke su završile kurs ali su došle nove polaznice. Jedan momak je bio jedne nedelje, pa je napravio pauzu, pa se opet vratio tako da je broj polaznika varirao.
Prvo sam rezervisao dve nedelje, pa sam onda produžio još dve tako da sam ukupno bio na kursu 4 nedelje.
Od polaznika na kursu sa mnom je bila jedna Nemica, jedan Arapin, dve Turkinje, i 2-3 Kineza. Uglavnom su bili stariji polaznici od mene. Bilo nas je u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim godinama života.
Pošto smo koristili Zoom imao sam opcije da na ekranu vidim samo osobu koja u tom trenutku govori ili da gledam celu grupu. Profesor je često delio i neki nastavni materijal (knjigu, test) preko ekrana.
Imao sam i interakciju sa drugim polaznicima. Imali smo npr. situacije gde nam profesor dodeli neki zadatak i ja sa još dva polazika odem u takozvani chat room gde smo onda mi kao izdvojena grupa radili na određenom zadatku. Radili smo tako i neke vežbe. Imali smo ograničeno vreme za rad nakon čega nas je profesor vraćao u virtuelnu učionicu sa ostalim polaznicima. Profesor je takođe povremeno ulazio u te naše chat sobe da vidi šta radimo i da nam pomogne, ispravi grešku, ili da nas smiri ako se previše smejemo ili skrenemo sa zadate teme 🙂 Mi smo se na časovima pored učenja i družili, bilo je zabavno pa se dešavalo da malo i odlutamo.
Kako izgleda čas?
Časovi su odlično organizovani. Imali smo dva dela po sat i po. Početak je bio u 10:15h. Obično smo ćaskali dok smo čekali da se svi uključe. Tada je svako od nas pričao šta je radio prethodnog dana ili za vikend. Zatim nas je profesorka upoznavala sa temom o kojoj ćemo pričati prvi deo dana, prvih sat i po. Obično su to bile teme iz života, iz marketinga, o nekim poznatim ličnostima, o filmovima. Posle tog dela smo imali pauzu od 15 minuta da se malo odmorimo. Zatim smo radili gramatiku, vokabular, listening. Svaki dan smo imali pokriveno sve, sve veštine, sve se po malo uči.
Razlika online kursa u Beogradu i Londonu
Mislim da je online kurs engleskog u inostranstvu puno bolja opcija. Zašto?
Pre dve godine sam bio u Londonu na dve nedelje. Tada nisam očekivao da ću moći da komuniciram, ali sam se brzo uklopio. Kada sam bio primoran da komuniciram sa ljudima koji ne znaju moj jezik, morao sam da se snalazim. Isto sam razmišljao i sada za online. Da mi online časove drži osoba iz Srbije, ona zna moj jezik. Ovako sam bio u internacionalnoj grupi i mogao sam sa svima da komuniciram samo na engleskom, nije niko mogao da mi pomogne jer ne govori moj maternji jezik. Tako mislim da sam puno više napredovao kao što je bio slučaj kada sam bio i na destinaciji.
Za online kurs engleskog sam se i opredelio jer planiram da studiram u inostranstvu i trebalo mi je da malo osvežim znanje jezika, da razbijem jezičku barijeru.
Prema svakome postoji individualni pristup. Svake nedelje se dobijaju izveštaji koliko je ko napredovao, koji segment treba da poboljša, na čemu najviše da radi. Iako je grupna nastava, svakom polazniku se ponaosob posvećuju. Ja sam najviše napredovao u komunikaciji a pisanje mi je bilo najlošije.
Kada uporedim klasičnu nastavu sa online postoje i prednosti i mane. Da sam bio u Londonu i da sam išao na časove uživo, ja bih to više voleo jer bih imao lični kontakt. Voleo bih da sam obilazio grad i da sam i van nastave mogao da komuniciram sa ljudima i vežbam engleski. Sa druge strane, dosta vremena sam uštedeo što sam pohađao nastavu od kuće, iz udobnosti svoje sobe. Imao sam više vremena da se posvetim učenju i van časova. A i povoljnija je dosta opcija nego da sam putovao u Englesku.
Online nastavu bih preporučio svima ali ako imaju neko predznanje engleskog. Mislim da početnik teško da može da se uklopi.
U suštini kurs mi se jako svideo, način na koji je organizovan je odličan.
