Piše: Ines Petković, 20 godina, Università Cattolica del Sacro Cuore
Odlučila sam da upišem fakultet baš u Italiji. Tamo sam rođena a nisam znala dobro italijanski jezik i želela sam da ga naučim. Volim tu zemlju. Živela sam 12 godina u Brazilu i svuda po svetu, par godina sam provela u Srbiji, naučila sam četiri jezika i želela sam da dobro govorim i italijanski.
Moji su me u tome podržali. Nije mi bilo toliko bitno u kom gradu ću studirati ali mojima je bilo najlakše da me posećuju u Milanu tako da smo rešili da to bude Milano.
Dvoumila sam se između Cattolice i Bocconia. Pričala sam sa Draganom u agenciji i shvatila da je Cattolica opuštenija što je meni više odgovaralo tako da sam rešila da upišem taj fakultet.
Kada sam stigla bilo mi je zbunjujuće koliki je fakultet. Ima 13 različitih zgrada gde se odvijaju predavanja. Baš je veliki fakultet. Očekivala sam da je fakultet dobar, i stvarno jeste.
Nezgodno mi je bilo jedino da nađem stan. Mogla sam da budem i u domu. Domovi u Cattolici su odlični, sve moje drugarice su tamo. Ali tamo niko ne može da ti dođe u posetu. Pošto moja porodica živi na drugom kraju sveta, meni je bilo bitno da kada dođu kod mene mogu i da odsednu kod mene.
Nisam znala da je tako teško naći stan u Milanu. Prvo iskustvo mi nije baš bilo najbolje jer sam imala cimerku sa kojom se nisam najbolje slagala. Sada živim sama i zadovoljna sam.
Nije mi više bitna ni lokacija gde živim. Kada sam upoznala ceo grad shvatila sam da mi je nebitna lokacija. Postoji metro kojim svuda mogu da stignem brže nego automobilom.
Prevoz je odlično organizovan. Mesečna karta za prevoz košta 22€ za studente i mogu svuda sa njom da se vozim. Ovde nikada ne bih vozila auto jer je parking veliki problem. Zato svi voze vespe, bicikle ili koriste prevoz koji je odličan.
Ima studenata koji žive i van Milana. Oni iz drugog grada stignu za pola sata vozom do faxa.
Dan mi izgleda ovako
Najviše se stvari nekako dešava sredom. Budim se u 7h, fax mi počinje u 8:30h. Treba mi oko 20 minuta da stignem do faxa.
Imamo tri sata predavanja iz jednog predmeta, pa pauza, pa 3 sata drugog predmeta, pa pauza i opet predavanja. Dan se završava najkasnije oko 5, pola 6. Nekim danima mi se predavanja završavaju i oko 13h.
Posle faxa imam vreme za odmor. Bavim se i sportom i muzikom. Uveče uzmem nešto da pročitam ili da učim.
Vikendom često volim da odem u neki obližnji grad. Obišla sam Veneciju, Torino, većinu okolnih gradova do kojih mi treba od jedan do tri sata vozom.
Na pola sata vozom je i jezero Komo koje je prelepo. Volim da odem tamo na ručak i da provedem dan tamo.
Sve je bezbedno, voz nije skup, bude oko 20€ karta, brzo stigneš svuda a imaš osećaj kao da si otišao negde daleko.
Ako ne putujem onda provodim vreme sa drugaricama i uživam u Milanu. Više ne idem po klubovima, to sam uglavnom radila u prvoj godini. Sada više volim da se odmorim vikendom i da radim nešto što me opušta.
Što se društva tiče ima ljudi iz svih krajeva sveta. U prvoj godini sam više tražila da se družim sa Srbima, Bugarima i ljudima iz regiona jer smo slični. Onda sam shvatila da to nema nikakve veze. Sada se najviše družim sa Italijanima, Englezima, dve najbolje drugarice su mi iz Albanije.
Što se hrane tiče, jako mi je jednostavno da se organizujem. Promenila sam nekoliko stanova. Gde god sam bila imala sam u blizini supermarket sa gotovim jelima. Ima svuda meso, paste, suši, supe i čorbe, kuvana jela, vegetarijanski meni. Postoje i brojne aplikacije preko kojih mogu da naručim šta god želim.
Kako izgledaju studije
Fakultet mi nije mnogo težak. Neki predmeti mi idu lakše, neki teže. U prvoj godini sam pristupila opuštenije i nije mi bilo mnogo teško. U drugoj sam sebe ubedila da je teško i stvorila samoj sebi presiju bez veze.
Za tri godine imamo devet semestara. Imamo dosta predmeta. Ako si vredan i ako grizeš, sve može da se postigne.
Postoji mogućnost da kada izađeš na ispit u prvih 15 minuta pošto pogledaš pitanja predaš prazan papir i to će se tretirati kao da nisi ni izašao. To je meni super jer nemaš presiju. Možeš da odustaneš i spremiš se bolje za sledeći put, znaš kako ispit izgleda.
Studiram na engleskom jeziku ali sam i italijanski usavršila dosta. Volim da pričam i svaku priliku u gradu koristim da pričam italijanski.
Italijani slabo govore engleski i to mi je super jer me još više tera da vežbam. I neki profesori govore engleski sa italijanskim akcentom pa mi je u početku nekada bio problem da njihov engleski razumem.
Nastava je uglavnom interaktivna. Nastavnici žele da se angažuješ na predmetima. Postoji mogućnost da ukoliko si aktivan i produktivan na predavanjima zaradiš tako i par poena za ispit.
U Srbiji sam se školovala u Ruđeru, bila sam na IB programu. Promenila sam par škola i u unostranstvu, dosta sam se selila sa porodicom. Promenila sam puno obrazovnih sistema, neke predmete sam preskočila i neko predznanje mi je falilo posle na faxu što sam morala da nadoknadim. Opet, za neke predmete sam imala više znanja nego drugi studenti.
Što se Italije tiče, bolji mi je privatni fakultet jer su fleksibilniji. Na državnim fakultetima u Italiji je mnogo više studenata, profesori manje pažnje posvećuju, nemaju vremena da se posvete svakome.
Na privatnim fakultetima pre nego što izađeš na ispit npr. ti dobiješ kviz gde ćeš anonimno da oceniš profesora, kakva su bila predavanja, kako priča engleski. To je obavezno da bi se prijavio za ispit tako da profesori moraju da se trude.
Postoje i opcije Internshipa (stučne prakse) koje privatni fakulteti nude studentima. Naročito leti puno studenata želi da radi.
Cattolicu bih preporučila svima koji pre svega vole Italiju da dođu ovde da žive i studiraju. Sam fax je jako dobar. Ima dosta smerova, italijanski se odlično nauči. Odnos sa profesorima mi je dobar. Jednom nedeljno imamo konsulatacije sa njima kada možemo da odemo kod njih ili im se obraćamo emailom.
Grupe na mom smeru se velike. Ima nas oko 100. Ja sam na smeru ekonomija i menadžment. Mislim da je najviše studenata na mom smeru. To je jedan od najpopularnijih smerova na Cattolici.
Na predavanjima nije obavezno da budeš prisutan na svim predmetima. Na nekim predmetima možeš dobiti knjige i izaći na ispit, ne moraš da ideš na predavanja (non attending). Ako uzmeš predmete na kojima moraš da budeš, onda moraš na 80% predavanja da prisustvuješ. Ako npr. radiš i znaš da na neki predmet ne možeš da dolaziš onda ga uzmeš kao non attending.
Od kada sam došla ovde sam se potpuno osamostalila. Radim sama stvari koje moji vršnjaci u Srbiji uče da rade tek kada završe fakultet ili i kasnije.
Italijanski sam naučila odlično. Neke fraze koje su deo slenga ovde, to ne bih mogla da naučim van Italije.
Puno ljudi sam upoznala iz raznih delova sveta.
Moji dalji planovi
Sada sam na trećoj godini faxa. Nemam dugoročne planove. Čekam da završim fax i najverovatnije ću upisati dalje master. Ali otvorena sam i za druge mogućnosti. Ako mi se pruži neka prilika da radim za neku dobru firmu, da odem na Internship, onda ću prvo raditi pa posle razmišljati o masteru.
