ISKUSTVO IZ ŠKOLE JEZIKA U LONDONU
Piše: Jovana Vasić, 23 godine, studentkinja
Da budem iskrena dugo sam razmišljala o odlasku na studije ili školu jezika u inostranstvu. Zapravo nikada nisam imala hrabrosti da pokušam.
Leto 2022. godine je bila moja velika životna prekretnica i tokom tog razdoblja sam donela odluku da ću da se zainatim u vezi učenja engleskog jezika, kako bih mogla da apliciram za master studije u inostranstvu. Najbolja solucija da se oslobodim bila je odlazak u školu jezika na području gde niko ne priča srpski.
KAKO SAM ODABRALA BRITANIJU
S obzirom na to da mi je Amerika delovala previše daleko i komplikovano za vizu, odabrala sam Veliku Britaniju. Nikada nisam razmišljala da ću sebe pronaći u takvoj zemlji niti je posetiti. Sa sigurnošću mogu da kažem da mi je najbolja brzopleta odluka bila upravo prijava za školu jezika u Velikoj Britaniji. Prva velika odluka koja me je izbacila iz zone sopstvenog komfora i pomogla da se osamostalim i poboljšam svoje veštine komunikacije.
Oduvek mi je britanski akcenat bio zaista prezanimljiv za slušanje. Pored učenja engleskog mogla sam poraditi na svom akcentu kako bi bio što sličniji britanskom. Škola je potvrdila moj dolazak za decembar 2022, na dve nedelje. Prijavu sam prosledila u semptembru 2022. S obzirom da sam vizu čekala oko 7 nedelja, preporučila bih da se svakako ranije prijavite za termin kako biste imali prostora da dobijete vizu.
Napomenula bih da sam tokom čekanja vize išla na dodatne kurseve jezika u Srbiji kako bih stigla do željenog nivoa i diplome u Velikoj Britaniji. Moj cilj je bio da upadnem u grupu B2 nivoa. Međutim na moju veliku radost profesori su me rasporedili u grupu Advanced C1. Sa sigurnošcu mogu da priznam da je to bila jedna velika stvar za mene i dokaz da se sve može kad se naporno radi. Bukirala sam avionsku kartu još u septembru kako bih na vreme uhvatila što niže cene.
ODLAZAK
Letela sam Air Serbia-om i moram priznati nisam imala nikakve probleme sa letom niti pomeranje termina letenja. Sletela sam na aerodrom Hitrou, gde je trebalo da me dočeka prevoz koji sam doplatila. Iskrena da budem aerodrom je preveliki, pogotovo kad se sleti treba dobro čitati znakove kako stići do dela sa koferima i izlaza. Očekivala sam čim izađem da ću ugledati neki natpis sa mojim imenom ili imenom škole, međutim nikoga nije bilo. Potražila sam upečatljivo mesto na koje mogu da stanem i uhvatim internet kako bih pozvala vozača da vidim šta se dešava. Čekala sam skoro pola sata da dođe da me pokupi sa aerodroma. Vozač je bio ljubazan i izvinio se zbog kašnjenja.
Od aerodroma do studentske rezidencije potrebno je jedno sat vremena kolima. London je zaista ogroman grad i potrebno je dosta dana kako bi se obišao ceo. Čak i lokalci kažu kako se iznenade da svaki put otkriju nešto novo u sopstvenom gradu.
REZIDENCIJA URBANEST CITY
Kada sam stigla u studentsku rezidenciju Urbanest City dočekalo me je ljubazno osoblje na recepciji. Dali su mi da pročitam ugovor od 7 strana i potpišem kako bih dobila ključ, wifi šifru i ključ za lift. Smeštena sam bila na 8. spratu što je iskreno bila najbolja solucija jer sam imala prelep pogled sa prozora sobe. Kako bih došla na osmi sprat, morala sam da prislonim ključ u liftu kako bih pokrenula lift. Moja soba je bila u sektoru J812 što bi značilo kada otključam vrata tog sektora, dolazimo do hodnika sa 5 soba i kuhinjom. Naravno moja soba je imala sopstveni ključ, kako ne bi mogao niko da uđe.
Što se te strane tiče bila sam zaista zaštićena ali jedini problem koji sam imala sa rezidencijom su bila vrata moje sobe, koja su bila pokvarena i sistem nije funkcionisao pri zaključavanju. Žalila sam se nekoliko puta tokom dana i stalno su me pomerali za par sati da će da reše problem.
Prvu noć sam prespavala sa pokvarenim vratima. Pokušavala sam manuelno sa unutrašnje strane da ih zaključam što je dovelo do toga da se zaglavim u sobi i ne mogu da izađem. To sam primetila ujutru pre predavanja i pokušavala na sve načine da zovem u pomoć. Takođe sam zvala hitne brojeve smeštaja i škole ali niko se nije odazivao jer svi rade od 9 časova ujutru. Nekako sam sama uspela da otključam vrata i izađem. Otišla sam pravo da se žalim na recepciju gde su mi rekli da će pogledati slučaj.
Takođe žalila sam se i u školi u vezi vrata. Niko iz rezidencije nije probao da pomogne dok nisam kontaktirala moju agenciju iz Srbije – Prestige agenciju. Takođe i škola je digla uzbunu tako da su vrata sledeći dan bila promenjena.
Posle toga nikakvih problema nisam imala. Soba je zaista bila lepo osmišljena, čista i uredna. Izgledala je kao iz elitnih internata. Imala sam veliki prozor sa prelepim pogledom, dugačak sto kod prozora, krevet sa policama iznad, ormar i sopstveno kupatilo. Uživala sam boraveći u toj sobi.
ŠKOLA
Prvi dan mi je počeo u ponedeljak 5. decembra u 8:30 časova kako bi nove polaznike testirali i smestili u grupe pre početka predavanja. Imali smo intervjue sa direktorom škole koji nas je rasporedio u grupe. Smestili su me na nivo C1 Advanced, što me je veoma prijatno iznenadilo. Nisam očekivala da bih mogla da se snađem na visokom nivou. Sećam se da sam rekla direktoru da je to veliki zalogaj za mene ali da ću pokušati, na šta mi je on odgovorio ja verujem da ti to možeš, nemoj paničiti. I tako sam dobila vetar u leđa.
Profesor moje grupe je zaista bio izvanredan na šaljiv način nam je objašnjavao nove reči i gramatiku tako da nije bilo problema sa razumevanjem. Odnos profesora prema studentima je bio na drugarskom nivou, svi smo pričali o našim životnim iskustvima i temama iz lekcija koje su bile povezane sa svakodnevnim životom. Naučila sam dosta o drugim kulturama, upravo jer u mojoj grupi je bilo 7 polaznika iz različitih krajeva sveta – Japan, Brazil, Rusija, Španija, Saudiska Arabija i ja iz Srbije. Svi su bili veoma ljubazni i otvoreni za komunikaciju. Naučila sam mnogo o drugim religijama i proslavama praznika.
Predavanja su bila podeljena u dva bloka prvi od 9:15 do 10:45 časova, pauza od 15 minuta i drugi blok predavanja od 11h do 12:30 časova. Vreme je na predavanju letelo brzo, ni jednom nisam imala osećaj da je mučno ili da želim da se što pre završi. Uz odličnog profesora i dobre kolege svako predavanje je bilo prezanimljivo.
VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
Škola je svake nedelje podelila svoj raspored vannastavnih aktivnosti kao što su čas konverzacije, odlazak u pub, obilazak Christmas decorations u Londonu i Božićna žurka. Nažalost nisam prisustvovala ni jednoj vannastavnoj aktivnosti, zbog termina koje sam imala dogovorenih sa fakultetima u Londonu, ali sam čula utiske drugih studenata da su očarani organizacijom.
LONDON
Što se tiče samog Londona, zaista je ogroman grad ali svaki deo Londona ima neku posebnu čar. S obzirom na to da imam prijatelja tamo koji je Britanac, uspela sam da doživim London kao lokalac. Obišla sam skoro ceo London, Istočni, Severni i Zapadni deo.
U Londonu možete videti ulice posvećene samo jednoj naciji kao što je Kineska četvrt, Turska ulica, Japanski deo, Indijski deo Londona… London je zaista skup za život, tako da sam odlučila da novac trošim samo na hranu kako bih probala sve specijalitete dok sam tamo umesto da kupujem neke poklončiće. Uzela sam sebi jedan suvenir da me podseća na vreme koje sam provela u Londonu.
Probala sam japansku, kinesku, korejsku, jamajsku, meksičku, indijsku, američku i britansku hranu. Što se tiče britanske hrane izdvojila bih fish and chips u najstarijem lokalu u Londonu, tradicionalno su očuvali mesto i prave ribu na kravljoj masti što dodaje poseban šmek i ukus. Drug mi je pokazao da oni na krompir sipaju sirće, a na ribu stavljaju tartar sos. Zaista sve što sam probala od hrane za to vreme bilo je preukusno. Ako je neko više za burgere i američke poslastice onda najbolji burgeri ali ubedljivo najbolji su u Five Guys restoranu brze hrane. Jesu malo skuplji ali zato lepše burgere u životu nisam probala, takođe ne štede na pomfritu i sastojcima za burger.
Naravno obišla sam i najpoznatija mesta Londona gde svaki turista ide da se fotografiše ali smatram da to nije toliko vredno pomena jer će se svakako obići ali ne poričem da uzimaju dah. Preporučila bih svima da idu tokom decembra u London jer je zaista magičan sa Božićnim ukrasima, kao u Božićnim filmovima. Zaista veličanstveni prizori na ulicama. Više fotografija ukrasa imam na svom telefonu nego svojih fotografija. 🙂
OKSFORD
Dan pre polaska za Beograd, odlučila sam da posetim Oxford pošto nije daleko od Londona. Vozom je potrebno sat vremena i povratna karta je 30 funti. Pošto sam u povratku propustila poslednji voz morala sam na autobus kojim sam se vozila oko 2 sata do Londona.
Oxford daje pravi doživljaj stare Engleske, sve je očuvano i zgrade sve datiraju od prethodnih vremena. Studentski grad je pa se tako može videti puno mladih ljudi. Obišla sam Oxford univerzitet i oduševila se, zgrade su zaista impozantne sa ogromnim dvorištem u sredini. Dok sam u Londonu teško sretala prave Britance u Oxfordu sam konačno mogla da čujem čist British English. Moram da priznam i Oxford je tokom praznika prelepo okićen.
