Autor: Ana Trkulja, 2023. godina
Ove godine sam septembar provela u Granadi, jednom malom gradu na jugu Španije, tačnije u Andaluziji. Dobila sam preporuku za ovaj grad od moje profesorke španskog pa sam se zato za njega odlučila.
PUT DO GRANADE
Ne postoji direktan let za Granadu, zapravo ne postoje međunarodni letovi do aerodroma u Granadi. Zbog toga sam letela do Malage pa sam onda autobusom došla do Granade, što je jedno 2 sata vožnje. Kartu autobusku sam kupila unapred. Let je bio u nedelju i šalteri na aerodromu ne rade. Od autobuske stanice u Granadi sam uzela taksi do rezidencije koji je koštao oko 9€. Sve u svemu je put dobro prošao.
SMEŠTAJ
I ove godine sam se odlučila za boravak u studenskoj rezidenciji sa doručkom i večerom. Za razliku od rezidencije u Madridu ovde je studenska rezidencija ujedno i škola. Naime ovo je jedna velika zgrada. U prizemlju ima loby i kuhinju, a spuštanjem niz stepenice dolazite do dela gde se nalaze učionice. U ovom delu se takođe nalazi i prostorija sa lazybag-ovima, TV-om, stolom za stoni tenis i stoni fudbal i klupicama na otvorenom gde smo sedeli za vreme pauze.
Na prva tri sprata se nalaze sobe, a na četvrtom je fenomenalna terasa i jedna mala teretana. Što se soba tiče, ima ih puno. Ja sam bila u jednokrevetnoj sa krevetom, ormarom i radnim stolom. Van sobe su bila 2 kupatila koje sam delila sa dve devojke. Sobe se čiste i menja se posteljina jednom nedeljno, a kupatila čak svaki ili svaki drugi dan.
Jedina stvar koju bih preporučila jeste da se ne uplaćuje večera u rezidenciji, nije ukusna i dosta je monotona. Umesto toga imate mogućnost da sami spremite nešto u kuhinji (što sam radila za ručak), a isto tako postoje restorani koji nisu skupi.
ŠKOLA
Profesori su divni, puni informacija i spremni da odgovore na bilo koje od vaših pitanja. Imala sam 20 časova nedeljno, što nije bilo naporno i sasvim dovoljno.
Pre nego sto sam došla u Granadu radila sam online test kako bi me stavili u odgovarajući nivo. Jedini problem koji je postojao oko ovoga jeste da nije bilo podgrupa unutar jednog nivoa, pa su se na jednom nivou našli učenici koji su pri kraju i oni koji su na početku istog. Što se drugih studenata tiče, uglavnom smo imali isto godina. Bilo je ljudi iz Italije, Nemačke, Hoandije, Engleske, Kine, Francuske.
PAR STVARI O GRANADI
Ono što obavezno morate da vidite jeste La Alhambra, palata i tvrđava koja je bila sedište vladara Granade još od 13 veka. To je jedan kompleks koji se sastoji od nekoliko delova, zato je bitno da pazite koju kartu kupujete. Karte se kupuju i po 2 meseca unapred na zvaničnom sajtu. Kupujete kartu Alhambra General, koja je 19€ i sa njom možete ući u sve delove (uključujuci i najpoznatiji deo, Palacios Nazaires).
Ukoliko se desi da niste na vreme kupili karte, postoje 2 opcije:
- Prva, koju preporučujem, jeste da uveče u 12 sati potražite na zvaničnom sajtu opet karte, uvek postoji određen broj karata koji ostane za naredan dan. Ovaj trik smo naučili od ljudi koji žive u Granadi.
- Druga opcija jesu drugi sajtovi gde se prodaju karte koje su skuplje (koštaju oko 80€). Uz njih dobijete i besplatan ulaz za jos neke muzeje u Granadi koji važi 3-4 dana.
Neki od drugih mesta koje smo posetili: Parque de las Ciencias, Carmen de los Martires, Museo Cuevas del Sacromonte, Abodia del Sacromonte, Carrera del Dario, CAtedral de Granada, Monasterio de San Jeronimo,… Za neke od ovih znamenitosti postoje dani kada je ulaz besplatan i postoji sajt gde možete rezervisati besplatne karte unapred.
PREVOZ
Do svih ovih muzeja i crkava se može doći peške, uz malo napora (penjanje do Alhambre nije ni malo jednostavno). Ulice u Granadi su mi bile jako zanimljive. Uske su i popločane, skoro sve su jednosmerne i morate se sklanjati uza zid dok mini busevi i automobili prolaze.
Nekada nam nije bilo do pešačenja pa smo koristili gradske autobuse. Ukoliko nemate kartu možete je kupiti kod vozača za 1,40€. Međutim jeftinija opcija jeste da se kupi kartica autobuska u tabaco radnji (gde se inače prodaju cigare) i uplati određena suma novca. Ovako je kada prislonite karticu uz čitač, jedna vožnja 50 centi. Ova kartica isto važi i za metro. Metroom smo išli do ogromnog tržnog centra Nevada.
NAJJAČI UTISAK
U Granadi svakog ponedeljka postoji jedan jako zanimljiv događaj koji se zove intercambio de ideomas. Održava se u kaficu Lemon Rock. Predstavlja mogućnost da provežbate jezik i upoznate druge studente.
Ovo organizuje univerzitet u Granadi. Ulaznica je 3,5€ uz koju dobijate piće i tapase (besplatne porcije hrane). Na samom ulazu vas pitaju odakle ste i koje jezike pričate kao i koje jezike želite da vežbate. Na osnovu toga vas rasporede za određeni sto. Pa sam ja recimo sedela za stolom sa ljudima iz Španije koji žele da vežbaju engleski i onda smo na smenu pričali španski i engleski jezik. Naravno možete posle određenog vremena da ustanete, prošetate i promenite sto. Dođe jako puno ljudi i uvek bude zanimljivo.
DRUGI GRADOVI ANDALUZIJE
Za razliku od Madrida, Granadu je moguće već za 2 nedelje lepo obići. Zbog toga sam odlučila da vidim jos neke gradove u okolini.
Za to postoje dve opcije:
- Međugradske autobuske linije koje su jako dobro razvijene. Napravila sam nalog na sajtu Alsa i preko njega smo kupovali karte. Preko ovog sajta sam kupila karte od aerodroma u Malagi do Granade i obrnuto za put nazad
- Bla bla car koriste i oni i nekada je jeftiniji ali i brzi izbor.
Gradove koje smo videli su bili Sevilla, Malaga, Cordoba. Osim njih išli smo i u Salobrenju, mali grad na obali mora gde smo jeli ribu i šetali se na plaži.
Jedan dan smo izdvojili i za ‘sanderismo’, odnosno hajking. Autobusom smo se vozili do sela koji se zove Capileira. Nalazi se visoko na Sijeri Nevadi, pa smo se peške spuštali do sela Bubion. Potom smo peške išli do sela Pompaneira odakle smo se autobusom vratili nazad do Granade. Put je dosta krivudav, ali je pogled prilikom penjanja i spuštanja neverovatan. Bilo je jako zanimljivo, prava mala avantura. Pešačili smo oko 2 sata od prvog do poslednjeg sela i ručali u jednom od njih.
Sve u svemu ovo je bilo jedno nezaboravno iskustvo. Andaluzija je veoma drugačija od centralne i severne Španije. Ljudi imaju drugačiji akcenat, možda su malo topliji. Hrana je jeftinija i Granada je danas i jedan od retkih gradova gde stvarno uz piće dobijete i tapase besplatno, pogotovu u delu grada u bilizini univerziteta. Tako da je Granada (i obavezno putovanje u okolna mesta) preporuka za ljude koji vole avanturu, dobru hranu i puno tapasa.
