Ana Sofija Veljković
Učenica internatske škole u Viskonsinu, SAD
Kada otići u srednju školu u inostranstvo
Kada se prvi put javila ideja da ideš na školovanje u inostranstvo?
Oduvek sam maštala o pohađanju škole u inostranstvu, ali nikada nisam mislila da je to moguće.
Početkom drugog razreda srednje škole saznala sam za program razmene učenika i odlučila da apliciram. Kako sam sve više ulazila u ceo proces i otkrivala nove informacije, shvatila sam da taj program nije najbolji izbor za mene, pošto program razmene učenika podrazumeva da 4. godinu srednje škole završim u Srbiji gde bih i upisala fakultet, što ja nisam želela.
Kako si i kada shvatila da želiš da to bude internat?
Pošto je moj cilj bio da završim školu u inostranstvu i potom tu i upišem fakultet, u januaru druge godine srednje shvatila sam da je program internatske škole pravi izbor za mene. Taj program podrazumeva da završim školu u inostranstvu, u mom slučaju u Americi, steknem njihovu diplomu, i nakon toga upišem fakultet u Americi ili bilo gde u inostranstvu.
Kako si došla do informacija o školama?
Sve informacije o samom školovanju i školama pružila mi je agencija Prestige Education. Ne znam kako bih upisala bilo koju školu, a kamoli našla onu pravu, da nije bilo njih.
Kada si planirala svoj odlazak?
Saradnju sa agencijom započela sam u februaru druge godine, a odlazak je bio predviđen u trećoj godini srednje, tačnije u avgustu, što ja smatram najboljim vremenom za odlazak na školovanje u inostranstvu.
Kako je porodica reagovala?
Mogu reći da nisu bili oduševljeni. Ja sam prva iz porodice koja se opredelila za školovanje inostranstvu, i to ne negde blizu, već čak u SAD. Međutim, imala sam ogromnu podršku majke što je bilo presudno za moj odlazak. Kako su pratili moj uspeh u školi i u vanškolskim aktivnostima, vremenom su i ostali članovi porodice shvatili da je to bio pravi izbor i konačno me podržali.
Kako si se po dolasku uklopila?
Ja sam se toliko radovala dolasku da sam zaboravila bilo kakav strah i brigu. Ne mogu reći da je bilo lako, ali nije ni strašno kako neki misle. Iskreno, nisam imala nikakvih problema sa uklapanjem jer su svi jako prijatni i učtivi. Odmah sam se zbližila sa učenicima iz internata, ali je zbližavanje sa Amerikancima potrajalo. Međutim, kako sam bila uporna da se zbližim i sa njima, na kraju školske godine većina mojih bliskih prijatelja bili su Amerikanci.
Imaš li neki savet što se tiče upoznavanja ljudi i aktiviranja?
Budite otvoreni! Ja sam se toga držala cele godine i mislim da je to jedan od razloga zašto sam imala neverovatno iskustvo. Nisam se plašila da pričam sa drugima, pa čak i ako je to podrazumevalo da ja prva započnem konverzaciju, i iskoristila sam svaku priliku koju sam imala. Amerikanci su veoma fin narod, ali ako vi ne želite da pričate, ni oni neće pričati sa vama.
Takođe, nemojte se plašiti da je vaš engleski loš, jer će vas razumeti sve dok pričate, a da ne pričam o tome koliko će vam se veštine pričanja engleskom poboljšati.
U istoj školi si imala u isto vreme druga, na početku ipak samo poznanika, koji je upisao 4. razred srednje, a ti 3. Kako porediš svoje a kako njegovo iskustvo?
Pre svega moram reći da smo oboje imali neverovatno iskustvo, da smo veoma zadovoljni, i prilično zreliji u poređenju sa prethodno godinom. Međutim, moram priznati da je otići na školovanje u inostranstvo u 4. godini teže nego u 3.
Odlazak u 3. godini daje vam godinu dana prostora da upoznate školu, prijatelje, ceo sistem rada škole, a i da se zabavite (naravno ima zabave i u 4. godini). Takođe, već u 3. godini polako krećete sa pripremama za koledž tako što posmatrate četvrtake koji kroz to prolaze i od kojih možete da dobijete i neki savet.
Međutim, u 4. godini nemate vremena koliko neki misle. Odmah po početku kreće se sa spremanjem i apliciranjem za koledž, što može da bude veoma overwhelming i možete se osećati izgubljeno, a da ne pričam o promeni sredine i privikavanju na istu. Naravno, svakako je bolje da odete u 4. godini nego da uopšte ne odete, ali ukoliko imate priliku da odete ranije, ja to iskreno preporučujem.
Šta bi preporučila mladima koji razmišljaju o nastavku školovanja?
Do it! Moj odlazak na školovanje u Ameriku je definitivno bila najbolja odluka u mom životu. Prošla sam kroz proces sazrevanja, stekla sam veštine koje će mi biti od ogromnog značaja za budućnost, upoznala divne prijatelje. Naučila mnogo toga i u školi i van nje, a čak sam preko škole dobila priliku da putujem u još 4 različita stejta i naučim mnogo toga o problemima koji vladaju u našem društvu i stekla motivaciju da to promenim.
Kada je po tebi pravi momenat?
Što ranije, to bolje! Naravno, to ne važi za svakog, jer ima onih koji nisu spremni da odu na školovanje u inostranstvo u 1. razredu srednje škole. Pre svega je bitno proceniti da li ste spremni za taj korak, jer ipak to nije mala stvar, a ja sam svedok da nisu svi spremni.
Dok sam bila u internatu upoznala sam učenike iz celog sveta i iz svih razreda, i ono što sam naučila jeste da čak ni neki trećaci nisu bili spremni za taj korak, a kamoli prvaci ili drugaci. Međutim, bilo je i prvaka koji su se odlično uklopili, tako da to zavisi od osobe do osobe.
Zašto?
Ponekad razmišljam o tome koliko sam postigla za samo godinu dana (10 meseci) u mojoj školi, a koliko bih tek za 3 godine, da sam otišla u 1. razredu. Međutim, ne kajem se što nisam otišla ranije, jer je sve kako i treba da bude.
Da možeš nešto da menjaš, šta bi to bilo?
Jedino što bih promenila i što preporučujem svima jeste da ne gubite vreme na telefonu, već da izađete u uživate u šetnji ili bilo kakvoj aktivnosti na otvorenom. Toliko toga ima da se istraži u vašem okruženju, a to nikada nećete podstići na telefonu sedeći u internatu. Vaše vreme tamo nije neograničeno, stoga nastojte da iskoristite svaki trenutak što je bolje moguće.
Kako porediš naš i američi obrazovni sistem?
Dva različita sveta. Smatram da je američki sistem daleko efikasniji, praktičniji, pa i lakši od našeg, ali to ne znači da možete imati dobre ocene bez ikakvog rada i truda. Ono što se meni mnogo dopada kod američkog sistema je što učenici mogu sami da biraju predmete koje žele da imaju, ali naravno postoje određeni predmeti koje svi moraju da imaju, poput engleskog, matematike, science i social studies. Postoje različiti novoi svakog od tih predmeta, pa učenici biraju koji njima najviše odgovara.
U većini škola postoji mogućnost i uzimanja college level classes, tzv. AP classes, i u većini slučajeva ste oslobođeni uzimanja tog časa na koledžu ukoliko dobijete dobru ocenu na završnom testu.
Takođe, profesori su totalno drugačiji. U mojoj školi profesori su puni entuzijazma, zrače pozitivnom energijom, što podstiče nas učenike na rad i daje nam volju za učenjem.
Kako vidiš sebe kroz prizmu za prethodnih godinu dana?
Smatram da sam se promenila na bolje. Pored toga što sam stekla mnoge korisne veštine, naučila sam mnogo toga o svakodnevnim životnim i društvenim problemima i naučila nešto novo o sebi. Otkrila sam my passion i spremna sam da sve naučeno primenim u budućnosti, a pogotovo pri apliciranju za koledž.
Šta kaže okolina za tebe, posle godinu dana?
Iznenadila sam se kada sam čula toliko pozitivnih komentara od prijatelja i drugih starijih osoba. Prijatelji mi govore da sam nasmejanija i da zračim pozitivnijom energijom u odnosu na prošlu godinu, a upravo se tako i osećam.
Stariji mi govore da sam zrelija, samopouzdanija, i da su veome ponosni na mene.
Šta misliš da je najvrednije što si naučila za ovih godinu dana (jezik, time management, to što si otkrila nešto novo o sebi i što znaš šta ćeš da studiraš, pisanje eseja za apliciranje za koledž i kasnije sam koledž, ili nešto drugo)?
Mislim da je otkriće o mom budućem major-u i my passion najvrednije što sam naučila za ovih godinu dana. 100% sam sigurna da ne bih otkrila ni jedno ni drugo da sam ostala u Srbiji. Zašto? Zato što sam u Americi videla da granice ne postoje ukoliko ste uporni, istrajni, i sigurni u to što radite. Naučila sam da postoji mnogo zanimanja koje mogu da radim sa matematikom (mojim budućim major-om na koledžu) i pronašla sebe u tome.
Što se tiče moje strasti (my passion) shvatila sam da je to upravo ovo što radim, da pomognem drugim motivisanim srednjoškolcima da dobiju priliku kao što sam i ja, i da pre svega prođu kroz lično sazrevanje i pripremu za budućnost. Stroga sam odlučila da pokrenem svoj lični website gde ću pisati o svom iskustvu i dati dodatne informacije svima koji to žele.
