Damirovi utisci iz škole engleskog jezika u Londonu
Piše: Damir Išpanović, 30 godina, profesor srpskog jezika
Kada sam počeo da razmišljam o tome da odem negde da učim jezik, mislio sam da je najbolje da odem u državu gde je engleski jezik maternji jezik tim ljudima, da učim od prirodnih govornika. London se nametnuo kao najidealnije rešenje i zbog britanskog akcenta a i nekako mi je bio najbliži, ovde je u Evropi.
Sve sam to nekako brzo osmislio i realizovao. Slobodno mogu da kažem da ono što sam ja dobio je tri puta više od onoga što sam očekivao i mislio da ću dobiti ovim programom. Ja sam zaista prezadovoljan. Svake godine bih išao na tako nešto.
Bio sam smešten u studentskoj rezidenciji
Bio sam smešten u IQ Aldgate rezidenciji za studente za koju se ispostavilo da je najbolja rezidencija koju ta škola ima u ponudi. Pričajući sa drugim polaznicima u školi saznao sam da je ovo i jedna od najboljih rezidencija u Londonu uopšte. Bio sam prezadovoljan. Sve je novo, nameštaj je nov, cela zgrada je nova. Perfektno je uredno.
Ono što je mene kupilo čim sam došao je pogled iz sobe na prvu zonu Londona. Bio sam na 15. spratu, prozori su bili od poda do plafona tako da sam imao izuzetan pogled na ceo London. To me je kupilo odmah tako da sam sa smeštajem bio prezadovoljan.
Pored toga rezidencija ima i teretanu, vešernicu, terasu na poslednjem spratu. Na terasi smo mogli svi da se družimo, zaista je bila jedna prijatna atmosfera. Kad bi nekome trebalo da preporučim smeštaj sigurno bi to bio IQ Aldgate, ili kada bih ja trebalo opet da idem u London, gledao bih da tu ponovo odsednem.
U toj rezidenciji inače borave studenti koji pohađaju razne koledže u Londonu. Bilo je i Britanaca ali uglavnom su tu internacionalni studenti sa svih strana sveta. Najvrednije od svega što sam doživeo tamo su ta poznanstva. Upoznao sam ljude bukvalno od Japana do Brazila. Mislim da je to prosto najbolji momenat ovog putovanja.
Do škole sam išao peške. Rezidencija je udaljena od škole svega deset minuta pešice, nisam morao da koristim gradski prevoz. Bilo mi je super ujutru da otpešačim do škole taman malo da se razbudim.
Kurs jezika je izgledao ovako
Časovi počinju ujutru u 9:15h. Tada počinje prvi blok časova od sat i po vremena. Nakon toga imamo pauzu od 15 minuta i onda još jedan blok časova od sat i po vremena.
Sami časovi su izuzetno dobro organizovani. Meni je kao nastavniku posebno bila interesantna metodika nastave koju oni koriste. Bilo mi je izuzetno dragoceno iskustvo da vidim kako oni organizuju časove, koju metodologiju koriste da bi naučili strance svom jeziku. Zaista sam oduševljen njihovim načinom i pristupom samim studentima.
Za razliku od naših škola, učenje i nastava se odvijaju na jednom drugarskom nivou. Profesori su potpuno otvoreni, veoma su prijateljski nastrojeni prema studentima i sama atmosfera u učionici je veoma, veoma opuštena.
U početku smo koristili knjige koje smo dobili od njih. Prvog dana smo imali testiranje u vidu intervjua a uradili smo i test pre dolaska. Na osnovu intervjua i testa oni nas smeste u grupu koja nama odgovara, od A1 do C2 nivoa. Ja sam bio u grupi na B2 nivou. Grupe su veoma male.
Ja sam četiri nedelje proveo u Londonu. Prve nedelje sam bio u grupi sa svega troje studenata tako da nam se profesorka potpuno posvetila. To je potpuno individualizovana nastava bila. Upoznala je naše potrebe i nivo našeg engleskog jezika što joj je dalo dobar temelj da osmisli nastavu kako ćemo unaprediti nivo znanja.
Ono što sam ja dobio za te četiri nedelje je da sam mnogo unapredio jezik. Nastava je bila puna interaktivnih radionica, puna konverzacije, zapravo sve se svodilo na to da oni zagolicaju tvoju maštu do te mere da ti moraš da objasniš ono što se očekuje od tebe. Ti želiš da koristiš jezik i objašnjavaš.
Mislim da su uspeli u tome da nam razbiju jezičku barijeru u prva četiri dana, onu bojazan da pričamo engleski jezik. Nakon toga, iako ja znam da ne pričam jezik perfektno gramatički, imam tu slobodu da pričam jer znam da me profesorka razume i ohrabruje me u tome. Prosto se više nisam plašio da pričam i govorio sam što mi je dalo jedno otvoreno polje za usavršavanje. Mislim da je jedno od najvrednijih njihovih postignuća to da oslobode studente da pričaju.
Aktivnosti posle škole
Posle časova, imali smo posle podne ponuđen program vannastavnih aktivosti. To je zapravo jedan vid druženja, upoznavanja Londona i učenja jezika.
Svaki dan smo imali radionice na koje smo mogli da idemo. Te radionice su uglavnom bile besplatne osim nekih izleta koji su se minimalno naplaćivali. Ako je bilo potrebno da se doplati nešto za te izlete to je bila vozna karta recimo ili ulaznica za nešto koja kada bi je sami kupovali bi bila mnogo skuplja. Poenta ovih društvenih programa jeste da se studenti zbliže, da se upoznaju i da upoznaju sam grad.
Mi smo recimo prve nedelje imali turu upoznavanja Londona gde vas profesionalni turistički vodič vodi po Londonu i govori vam o tome što obilazite. Kao kada odete na neko turističko putovanje. To je bilo potpuno besplatno.
Odlaske u muzeje i u galerije organizuje škola. I to je takođe besplatno jer su u Britaniji muzeji uglavnom otvoreni za posete.
Plaćala su se putovanja u Oksford, na Kembridž, poseta Stounhendžu, i tako neke udaljenije destinacije. Za ta putovanja je morala samo da se plati vozna karta, vodiči se nisu plaćali.
Ja sam na ovim ekskurzijama upoznao ljude koji nisu bili sa mnom u istoj grupi. Ja sam zapravo bio bliži sa njima nego možda sa nekim polaznicima iz moje grupe. Ovi društveni programi nam daju mogućnosti da se poznanstva šire i zbog toga je možda i najbolji.
Niste u obavezi da idete na te radionice ali ja svakako preporučujem ako ste tamo da bar 3-4 puta nedeljno odete negde.
Ja nisam imao obezbeđenu hranu u sklopu aranžmana ali kantina u školi je prilično jeftina. U njoj možete pojesti izuzetno kvalitetan i dobar obrok za svega 5-6 funti što je za London izuzetno jeftino. Ako ćete se hraniti po restoranima te su cifre troduplo veće.
U smeštaju sam imao kuhinju. Moj smeštaj je bio kao mala garsonjera. Za doručak sam uglavnom kupovao namirnice u obližnjim marketima i spremao hranu kod kuće. Ručao sam obično u školi. Kantina radi do 5-6 popodne tako da tamo možete kupiti sva tri obroka. Tamo postoje i sendviči, i zdravi obroci, obroci bazirani na vegeterijanskoj ishrani, kuvana jela, veoma je veliki izbor. Svi obroci su u rangu od 4-10 funti.
Nikakvih problema nisam imao, apsolutno nijedan problem. Najveći mi je problem bio da odlučim gde ću da idem i šta da posetim jer za mesec dana boravka ne možete da obiđete ceo London i mora da se napravi neki kompromis. I problem mi je bio da se vratim kući na kraju.
London je siguran grad, kraj u kome sam stanovao je veoma bezbedan tako da nikakvih problema ni što se toga tiče nisam imao. Kretao sam se, izlazio, koristio gradski prevoz (metro, autobuse). Osećao se sam sigurno i nisam imao nijedno ružno iskustvo.
Utisci iz Londona po završetku putovanja
Neki moj najjači utisak celog putovanja je upoznavanje sa ljudima iz celog sveta. Mislim da je to broj jedan, kontakti, poznanstva.
Drugo, to je iskustvo da se nalazite u jednom milionskom, ogromnom gradu, jednom od najvećih biznis centara na svetu. Škola je smeštena veoma blizu “sitija”, dela Londona gde su neboderi. Meni je bilo fascinantno da gledam te ljude koji se kreću kao mravi među tim visokim zgradama. Ono što gledamo u filmovima ja sam doživljavao svaki dan.
Taj momenat da živite tamo i da treba da se snalazite u tolikom gradu vam kasnije daje jednu sigurnost, imate osećaj da možete da se snađete u bilo kom gradu. Taj osećaj ispunjenosti mislim da samo jedno takvo putovanje može da pruži.
I poslednje ali ne manje važno jeste da kada živite u Londonu vi ste primorani da pričate engleski jezik svakodnevno, a to sigurno jeste najbolji način da se jezik usavrši i nauči.
Ukoliko želite da pogledate ponudu za školu jezika u Londonu kliknite ovde.
