Piše: Aleks Kocić, 22 godine, alumni EU Business School
Odluku da studiram u inostranstvu sam doneo zajedno sa svojim roditeljima. Shvatili smo da je to za mene najbolja odluka, da mi pruža perspektivu za dalje. Svideo mi se i zapadni sistem obrazovanja, iskreni trud i rad se cene.
EU Business School sam odabrao zato što su mi se svideli njihovi programi, šta se nudi za Major. Izabrao sam baš centar u Minhenu jer nije daleko od Srbije a Bavarska je najjači industrijski i ekonomski centar.
Moje zamisli i očekivanja su se podudarila sa onim što sam ovde i dobio.
Moje iskustvo sa EU Business School
Ujutru rano počinje nastava. Nekim danima sam imao obaveze i do šest popodne. Postoji pauza za ručak i neke male pauze između predavanja. Iza toga smo bili slobodni. Postojao je nedeljni raspored predavanja koji je formiran za svaki semestar.
Uveče sam koristio i da se spremim za naredni čas. Da biste uspešno završili jedan modul morate stalno da budete aktivni, ne može kampanjski da se radi.
Na času nas je bilo u proseku 15-20. Bilo je nekih časova gde nas je bilo i po dvoje. Jako varira broj u zavisnosti od predmeta.
Većina profesora ima fokus na praksi. Sa nekim profesorima sam i sada u kontaktu. Npr. sa profesorom korporativnih finansija i finansijskih tržišta, sa njim idem sutra na kafu. Od njega sam jako puno naučio, i svako ko je želeo da uči on mu je bio jedan od omiljenih profesora. Sa profesorima smo inače imali jedan normalan, zdrav odnos.
Vikende sam provodio sa društvom i u teretani. Imao sam neko svoje društvo iz Beograda, a imao sam i kolege sa fakulteta sa kojima sam se družio.
Postoje i organizovane ekskurzije vikendom, i sportske aktivnosti, npr. da se igra fudbal i slično.
Odlično sam naučio nemački jezik
Ja sam dosta učio nemački jezik. Bio mi je cilj da ga dobro savladam. Kada sam došao u Minhen nisam znao ni reč nemačkog. Sada ga jako dobro govorim.
Živeo sam sam, iznajmio sam svoj stan. Što se hrane tiče, lako sam se snašao. Nisam išao u menzu ali znam da tamo ručak košta 4-5€. Cena hrane u supermarketima je jeftinija nego u Srbiji. Morao sam da naučim i da spremam hranu sebi 🙂
Fakultet mi je bio srednje težak. Mora da se radi. Ne može da se položi a da se ne radi, ali nije mnogo teško. Akcenat je na praksi. Profesori su bili jako posvećeni studentima. Mogao sam sve da ih pitam šta mi nije bilo jasno. Odnos sa profesorima je velika prednost u odnosu na neke druge fakultete.
Organizovane su bile i posete firmama (industrial visits). Nekada su dolazili na fakultet u posetu i predstavnici nekih velikih kompanija kao što je Nestle.
Završio sam poslednji razred u Americi, školovao sam se i u Srbiji. U Nemačkoj postoji dosta prakse, ceni se kritičko razmišljanje, sve je sistematično.
Na svakom času se obradi teorijski deo a onda se deo časa posveti praksi. Dobijemo zadatak da damo primer kako bi se u praksi to primenilo, a to znanje se kasnije koristi i u poslu.
Školovanje na EU Business School bih preporučio ambicioznim mladim ljudima, budućim preduzetnicima i onima koji žele da rade za velike korporacije. Nije lako dobiti posao ovde, mnogo faktora utiče na tu odluku. Ali bez nemačkog se ne može ništa.
Sada živim i radim u Nemačkoj
Za vreme studija sam radio u banci. Mogao sam da radim 20 sati nedeljno dok sam studirao. U trećoj godini sam se zaposlio. Radio sam osam meseci i primao naravno platu za to.
U firmu u kojoj sam sada, došao sam velikom upornošću. Aplicirao sam na mnogo poslova. Radim u finansijskom sektoru u firmi Lorenz Seidler Gossel. Bazu za posao kojim se bavim sam stekao na fakultetu. Da nisam završio ovde fakultet i da nisam dobro naučio nemački ne bih ni dobio posao ovde.
Neki najjači utisak u toku studija su neki profesori od kojih sam mnogo naučio. Takođe sam se upoznao sa nekim stvarima za koje nisam znao ni da postoje. Stekao sam zrelost. Bio sam motivisan za dalji napredak.
EU Business School u Minhenu mi je pružio potrebna znanja zahvaljujući čemu sam dobio sjajan posao i mogućnost da živim u Nemačkoj. Želja mi je da postanem revizor.
Obrazovanje na privatnom fakultetu u Nemačkoj u sektoru finansija je najbolja odluka. Manje je učenika i profesori su veoma posvećeni.
Državni fakulteti su bolji za npr. društvene nauke, ali za biznis i finansije su privatni mnogo bolji. Firme iz tih oblasti mnogo pre zapošljavaju studente sa privatnih fakulteta jer su spremni za industriju i imaju praktična znanja. Mnogo im je lakše od njih da naprave ono što njima treba.
